Зашто
Вучевићу, као најбољи студент у историји Правног факултета, председник
није рекао које су последице лажног пријављивања? Да није то намештаљка,
у којој ће страдати градоначелник Новог Сада, у чију невиност нико не
сумња
Кад сте последњи пут гледали представу „Краљ Иби“? Ево, да вас подсетим –
прошле суботе! Само, та представа се још није завршила, и неће скоро. А
ко погледа мало боље, видеће себе како у њој учествује!
А баш
прошле суботе, као за инат, мењао се текст, убачена је сцена у којој
председник (свега) очајава што народ не верује да његов брат није
учествовао у „афери Јовањица“, и онда најављује како ће градоначелник
Новог Сада (и потпредседник његове странке) већ у понедељак подићи
кривичну пријаву – не само против брата, него и против њега лично!
Сад,
проблем је настао због тога што половина учесника још није ни схватила
да учествује у представи - па има доста празног хода и застоја... Уместо
да изађу из позоришта, многи седе и питају се – како може градоначелник
Новог Сада да поднесе кривичну пријаву против председника државе због
дела за које са сигурношћу зна да се није десило? И зашто му, као
најбољи студент у историји Правног факултета, председник (свега) није
рекао које су последице лажног пријављивања? Да није то намештаљка, у
којој ће страдати градоначелник Новог Сада, у чију невиност нико не
сумња?
Можда би се у позоришту и нашла нека добра душа да га
спасе, али прође сцена, готово... долази Агенција за борбу против
корупције која брзином муње саопштава гледалишту да не постоји сукоб
интереса између министра унутрашњих послова и његовог оца, јер отац
никада, на било који начин, није био ангажован у тој компанији ГИМ која
се бави трговином оружја. Потпуни хаос: док Агенција прича једно, на
сцени још стоји председник (свега), који тврди супротно, а поред њега
стоје медији, бележе, јављају, преносе, најгласнија је она новинска
агенција Бета: „Одговарајући на питање новинара о повезаности Бранка
Стефановића, оца министра унутрашњих послова, с фирмом за трговину
оружјем ГИМ, Вучић је рекао да је „Стефановић био правни саветник у тој
фирми, иако је иначе економиста“ и додаје „Па шта ако је био, је’л то
неко кривично дело?“ Па наравно да није! Али, како то може, вајка се
публика, економиста да буде правни саветник, хајдете молим вас... овај
део да се избаци у наредној представи!!!
У целу збрку убацује се
једна историјска секвенца, где некакав професор универзитета води
здравог и правог младића на испит и представља га као слабовидог, не би
ли тај лакше положио, па одмах затим расписује конкурс да га прими за
свог асистента... Aли, авај, несуђени кандидат пропада, и тек много
касније постаје власник Мегатренда. Онда се прича враћа у стварност, где
сада већ средовечни власник тог Мегатренда, видно разочаран домаћим
лажљивим медијима, продаје свој универзитет извесном Ђорђевићу за 56
милиона евра, и одлази у свој други дом, у Кан. Ипак, ни то му не полази
за руком, јер се, за свега пар дана (док представа траје, ли траје),
испоставило свашта... Да тај купац нема ни пребијене паре, да ни кирију
не плаћа, да му упадају кирајџије и односе му телевизор, а он их, бесан,
лажно пријављује милицији... па га на крају, несрећног купца, хапсе,
због лажног пријављивања напада. Што нас враћа на први чин, и још увек
лебдеће опасности над градоначелником Новог Сада због лажног
пријављивања председника државе и његовог рођеног брата... ах, какве
напетости, какве катарзе у гледалишту!!!!
И сад, ко би у овој
представи - и у овој земљи - волео да буде председник (свега) или његов
рођени брат? И није чудо, ево, председник све гласније говори: „Сам ћу
се тужити суду - и победићу.“ А један из публике, са Твитера, добацује,
каже, кад изговориш „победићу“, реци „онда ћу наплатити одштету и дати
је у добротворне сврхе.“ Треба ти ефектан завршетак - пред паузу!
А ви, где сте кренули? Нема паузе у овом позоришту. Ни за глумце - ни за публику.
Даница Поповић
|
